Руски центар за науку и културу (РЦНК) „Руски дом“ у Београду је један од 44 руских културних центара који данас раде широм света. Историјат настанка и постојања „Руског дома“ тесно је везан за духовну, културну и научну делатност представника руске емиграције која је живела у Краљевини СХС после октобарске револуције 1917. године. Подигнут на парцели која је припадала Русији и пре рата, јер у том делу града била зграда руског посланства. Пројекат Дома руске културе урадили су архитекте Василиј (Вилхелм) Фјодорович фон Баумгартен у сарадњи са Светозаром Генићем. Зграда је примерак руског ампира са почетка XIX века. Идеја стварања културног центра покренута је од стране руских емиграната и наишла је на подршку краља Александра Карађорђевића, Патријараха Српског Варнаве, академика Александра Белића и других водећих државних и друштвених стваралаца Србије. Саграђена је прилозима краља Александра Карађорђевића, цркве, министарстава, соколских и студентских организација и прилозима великог броја руских емиграната. Изградња траје од 1931. до 1933. године. Свечано полагање темеља извршено је 22.јуна 1931. године. А након отварања- 9. априла 1933. године- зграда добија назив Дом Императора Николаја II. Зграда Руског дома имала је и библиотеку пресељену из зграде Српске краљевске академије наука. Библиотека је имала фонд од 60000 књига и била је друга по величини библиотека руске емиграције, после библиотеке Тургењева у Паризу. После 1945. године у просторијама Руског дома, које је Влада Југославије предала Совјетском Савезу био је смештен Дом совјетске културе (од 1994. год. – Руски центар за науку и културу). А 1947. године извршене су мање преправке по пројекту Григорија Самојлова. Делатност РЦНК у Београду – једног од најстаријих страних културних центара – је саставни део културног и научног живота не само Београда већ и Србије.